Standard iza njega
Karte za ukrcavanje avio-kompanija koriste raspored podataka koji propisuje IATA Resolution 792, standard Bar Coded Boarding Pass. On omogućava da skener bilo koje avio-kompanije ili aerodroma pročita kartu bilo kog prevoznika, uključujući i letove sa presedanjem.
Članice IATA-e su tokom 2000-ih prešle sa karata sa magnetnom trakom na karte sa barkodom, a industrija je do potpunog usvajanja BCBP-a došla oko 2010. godine.
Koje se vrste barkoda koriste
Odštampane karte za ukrcavanje koriste PDF417, naslagani linearni barkod. Mobilne karte prikazane na ekranu telefona mogu koristiti Aztec, QR ili Data Matrix, a Aztec je posebno čest u aplikacijama avio-kompanija i novčanicima na telefonu.
Podaci unutra su isti tekst fiksnog formata bez obzira na simboliku, pa vrsta barkoda uglavnom odražava ono što skeneri i medij najbolje podnose.
Šta barkod sadrži
Podaci su uglavnom običan, nešifrovan tekst u poljima fiksne širine, i može ih dekodirati svaki čitač barkodova. Obavezni deo obuhvata svaku deonicu leta, a neobavezna polja mogu dodati stavke kao što su brojevi programa za česte putnike, nakon čega sledi neobavezan bezbednosni potpis.
- Ime putnika (prezime i ime)
- Šifra rezervacije (PNR kod)
- Šifre aerodroma polaska i dolaska
- Avio-kompanija i broj leta
- Datum leta, kao dan u godini
- Kabina, sedište i redni broj prijave
Zašto ne objavljivati fotografiju karte za ukrcavanje
Fotografija karte za ukrcavanje, čak i samo barkoda, može otkriti ime putnika i šifru rezervacije. Uz ta dva podatka neko često može da se prijavi na rezervaciju na veb-sajtu avio-kompanije, vidi lične podatke, a u nekim slučajevima i da izmeni ili otkaže putovanje.
Bezbednije je čuvati karte za ukrcavanje privatnim, a odštampane nakon putovanja iseckati, umesto da se bace čitave.