Izumljen za auto-delove 1994.
Kompanija DENSO WAVE, tada deo Toyotine grupne kompanije DENSO, razvila je QR kod 1994. za praćenje delova u proizvodnji automobila. Linearni bar kodovi su sadržali premalo podataka i zahtevali su mnogo nalepnica, pa je tim koji je predvodio Masahiro Hara krenuo da napravi kod koji sadrži više i koji se brzo čita.
Tim je odabrao odnos 1:1:3:1:1 za obrasce za pronalaženje nakon što je proučio štampani materijal i utvrdio da se taj odnos retko javlja u tekstu i slikama. Zahvaljujući tom izboru, skener brzo izdvaja QR kod iz bilo kog ugla.
Otvoren za sve i standardizovan
DENSO WAVE poseduje patente na QR kod, ali je odlučio da ih ne sprovodi za standardizovani kod, tako da svako može slobodno da pravi i čita QR kodove. Ta odluka, zajedno sa formalnim standardima, velikim delom objašnjava zašto se format tako široko proširio.
- 1994: QR kod razvijen u kompaniji DENSO WAVE
- 1997: odobren kao standard AIM International
- 1999: objavljen kao japanski standard JIS X 0510
- 2000: objavljen kao međunarodni standard ISO/IEC 18004
- 2000-ih: uveden Micro QR kod, uključen u izdanje standarda ISO/IEC 18004 iz 2006.
- Kasnija izdanja standarda ISO/IEC 18004: 2015. i 2024.
Od fabrika do telefona
Početkom 2000-ih telefoni sa kamerom u Japanu počeli su da se isporučuju sa čitačima QR kodova, a kodovi su se pojavili u časopisima, reklamama i voznim kartama. Van Azije skeniranje je obično zahtevalo zasebnu aplikaciju sve dok Apple nije dodao skeniranje QR kodova u kameru iPhone-a sa iOS-om 11 2017, a Android telefoni su sledili preko aplikacija kamere i Google Lens-a.
Tokom pandemije COVID-19 preduzeća su se okrenula QR kodovima za jelovnike bez dodira, prijave i plaćanja, zbog čega je skeniranje postalo navika mnogo šire javnosti. QR Code je registrovani žig kompanije DENSO WAVE INCORPORATED.