Šta vCard sadrži
vCard je običan tekst sastavljen od označenih redova, otvoren sa BEGIN:VCARD i zatvoren sa END:VCARD. Svaki red nosi jedno svojstvo, kao što je formatirano ime, broj telefona ili e-mail adresa. Isti tekst nalazi se u .vcf fajlu kada se kontakti izvezu iz telefona ili programa za e-poštu.
Minimalni vCard 3.0 za QR kod izgleda ovako, jedno svojstvo po redu: BEGIN:VCARD, VERSION:3.0, N:Lee;Jordan, FN:Jordan Lee, ORG:Maple Street Bakery, TEL:+15035550123, EMAIL:jordan@example.com, URL:https://example.com, END:VCARD. N sadrži strukturisano ime (prvo prezime, odvojeno tačkom i zarezom), a FN ime onako kako treba da se prikaže.
- N: strukturisano ime (prezime;ime;srednje ime;prefiks;sufiks)
- FN: prikazano ime
- TEL: broj telefona, poželjno u međunarodnom formatu
- EMAIL: e-mail adresa
- ORG: firma ili organizacija
- TITLE: radno mesto
- URL i ADR: veb-sajt i poštanska adresa
Koju verziju koristiti
Verzija 3.0 je i dalje najbezbedniji izbor za QR kodove jer je čita gotovo svaki telefon. Definisana je u RFC 2426 iz 1998. Verzija 4.0, definisana u RFC 6350 iz 2011, je aktuelni standard i zahteva UTF-8, ali je neki stariji čitači obrađuju nedosledno.
Verzija 3.0 očekuje i N i FN, dok 4.0 zahteva samo FN. Bez obzira na verziju, red VERSION treba da stoji odmah iza BEGIN:VCARD.
Veličina i kompromisi pri skeniranju
Svako polje dodato u vCard dodaje znakove, a više znakova znači gušći QR kod sa manjim modulima. Kartica sa imenom, jednim brojem telefona i jednim e-mailom lako se skenira čak i u veličini vizit karte. Dodavanje poštanske adrese, više brojeva, duge napomene ili ugrađene fotografije može da gurne kod u verziju koju treba štampati mnogo veću.
Fotografije su uobičajen problem: slika kodirana u base64 može imati hiljade znakova i retko staje u praktičan kod. Uobičajena alternativa je da se kodira kratak link do hostovanog .vcf fajla ili stranice kontakta, što drži kod malim i omogućava da se podaci kasnije menjaju.
